Hoste – najčešće gajene lisnodekorativne biljke

U evropu su stigle oko 1700-te godine sa Orijenta. Danas broje preko 3000 sorti.
Višegodišnje su, dugovečne biljke, jestivih listova i ne zahtevaju preveliku pažnju. Da bi pokazale svoj pun potencijal potrebno je malo se potruditi oko njih iako važe za biljke koje su lake za gajenje. Dobro se uklapaju u sve prostore. Omiljene su lisnodekorativne biljke, raznobojnih listova koje se odlikuju lepim oblikom, veličinom, teksturom i bojom. Na biljkama se od ranog leta do jeseni pojavljuju prelepi cvetovi, često mirisni, u beloj, roze, lavanda i svetlo plavoj boji. Cvetove treba ukljanjati kad precvetaju da se podstakne nov rast. Punu vegetaciju dostižu u četvrtoj-petoj godini. Mogu se uspešno gajiti u bašti ali i u posudama na terasama. Posebno lepo deluju posadjene masivno kao ivica.
Vole senovite i polusenovite delove bašte, a neke vrste svetlijih listova i šara zahtevaju nekoliko sati sunca dnevno kako bi zadržale nijanse. Hoste zelenih i plavih listova najbolje uspevaju u senci. Jaka sunčeva svetlost ne odgovara nijednoj vrsti i previše sunca će stvoriti opekotine listova pa će biljka delovati neugledno. Hoste vole bogato, organsko zemljište, dobro drenirano i blago kiselo (6,5-7,0). Kada se jednom dobro prime i počnu horizontalno da se šire tolerisaće svaku vrstu zemljišta pa i povremeno zasušivanje, iako vole vlažna (ne mokra) zemljišta. Prilikom sadnje voditi računa o razmaku izmedju biljaka zavisno od njihove veličine u punoj vegetaiji. Sade se na dubini na kojoj su rasle u posudama. Hoste je najbolje prihraniti u proleće, balansiranim đubrivom, kada se počnu pojavljivati izdanci i to će uglavnom biti dovoljno. Rano proleće je ujedno i najbolje vreme za deljenje starijih primeraka. Puževi i zečevi vole listove i mogu ih preko noći pojesti gotovo do zemlje.